{"id":3871,"date":"2024-10-30T13:14:59","date_gmt":"2024-10-30T12:14:59","guid":{"rendered":"https:\/\/mia.gov.me\/?p=3871"},"modified":"2024-10-30T13:15:29","modified_gmt":"2024-10-30T12:15:29","slug":"dobijanje-prave-vrijednosti-za-novac-kljucno-za-privlacenje-investitora-i-obezbjedivanje-odrzivosti-projekata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mia.gov.me\/me\/dobijanje-prave-vrijednosti-za-novac-kljucno-za-privlacenje-investitora-i-obezbjedivanje-odrzivosti-projekata\/","title":{"rendered":"Dobijanje prave vrijednosti za novac klju\u010dno za privla\u010denje investitora i obezbje\u0111ivanje odr\u017eivosti projekata"},"content":{"rendered":"\n

Podgorica, PR pres servis \u2013 <\/strong>Uvo\u0111enje novih tehnlogija, zapo\u0161ljavanje i obuka mladih, pove\u0107anje saradnje sa lokalnim zajednicama i industrijom za pobolj\u0161anje ekolo\u0161ke svijesti neki su od benefita javno privatnog partnerstva, a dobijanje prave vrijednosti za novac klju\u010dno je za privla\u010denje investitora i obezbje\u0111ivanje odr\u017eivosti projekata.<\/p>\n\n\n\n

To je ocijenjeno na panelu \u201cJavno-privatno partnerstvo – projekti velike vrijednosti\u201d u okviru II Regionalne konfrencije o javno privatnom partnerstvu, koju su organizovali Agencija za investicije Crne Gore, Ministarstvo finansija i SIGMA. <\/p>\n\n\n\n

\u0160ef EBRD-a u Crnoj Gori, Remon Zakaria, <\/strong>kazao je da su finansirali oko 40 projekata javno privatnog partnerstva sa tri milijarde eura.<\/p>\n\n\n\n

\u201cAktivni smo u svim segmentima lanca vrijednosti. Podr\u017eavamo Vlade u izradi javnih politika kojima se omogu\u0107avaju ova partnerstva. Tako\u0111e imao savjetodavnu jedinicu za JPP koja pru\u017ea podr\u0161ku u pripremi, nabavci, sve do finansijskog zatvaranja procesa\u201d, pojasnio je Zakaria.<\/p>\n\n\n\n

Kada su u pitanju kriterijumi na osnovu kojih se biraju adekvatni projekti za savjetodavnu ulogu potrebno je da se uvidi da postoji politi\u010dka volja, jer bez nje i bez postojanja jedinice u Vladi koja mo\u017ee da pogura projekte i ideje veoma je problemati\u010dno da se zatvori konstrukcija za projekte.<\/p>\n\n\n\n

\u201cDakle politi\u010dka volja i politi\u010dka posve\u0107enost su veoma va\u017eni, a neophodni su i lokalni kapaciteti. Drugi va\u017ean kriterijum je zakonski okvir. Budu\u0107i da su tro\u0161kovi pripreme JPP-a vrlo visoki, veli\u010dina projekta treba da bude dovoljno zna\u010dajna da opravda na\u0161e u\u010de\u0161\u0107e. Projekti moraju biti vrijedni bar 100 miliona eura, ili 50 miliona ukoliko postoji odre\u0111eni broj drugih planiranih projekata. To je neka vrsta ograni\u010denja, koja postoji u vezi sa ponudom na\u0161ih savjetodavnih usluga\u201d, rekao je Zakaria.<\/p>\n\n\n\n

Smatra da je za Crnu Goru klju\u010dno da unaprijedi svoje aerodrome ukoliko \u017eeli da obezbijedi ekonomski razvoj zemlje i privu\u010de vi\u0161e turista.<\/p>\n\n\n\n

\u201cTo je najva\u017enija investicija koja se mo\u017ee realizovati, a u kojoj privatni sektor mo\u017ee da ima klju\u010dnu ulogu, jer oni imaju sve kontakte sa glavim kompanijama, koje rade u ovoj oblasti. Oni znaju kako efikasno da upravljaju aerodromima, kako da privuku avio kompanije i mogu da se pove\u017eu sa drugima u svojoj mre\u017ei\u201d, rekao je Zakaria.<\/p>\n\n\n\n

Dodao je da je dobijanje prave vrijednosti za novac jako va\u017eno za privla\u010denje investitora i za obezbje\u0111ivanje odr\u017eivosti samih projekata.<\/p>\n\n\n\n

Direktor ATRAKO Emiliano Gjika, <\/strong>predstavljaju\u0107i projekat izgradnje puta Milot-Balldren,kazao je da je ura\u0111ena dionica od 110 kilometara, koja je podijeljena u sitnije segmente, jer su zaklju\u010dili da je interesovanje ve\u0107e kada se du\u017eina smanji.<\/p>\n\n\n\n

\u201cNai\u0161li smo na neke druge probleme vezane za odre\u0111ivanje naknade za kori\u0161\u0107enje. Ne mo\u017eete putarinu nametnuti na svakom segmentu, jer \u0107ete onda da naru\u0161ite koncept brzog puta, ako se putnik mora stalno zaustavljati. Shvatili smo da je ako usitnimo dijelove puta to interesantnije za ponu\u0111a\u010de, jer je to zahtjevalo manje ulaganja\u201d, objasnio je Gjika.<\/p>\n\n\n\n

Kazao je da svaki put kada date garanciju u bilo kom obliku potrebno je pro\u0107i dugu proceduru, dobiti odobrenje Ministarstva finansija, Vlade, nekada i Skup\u0161tine.<\/p>\n\n\n\n

\u201cProces je dugotrajan i nije ga lako realizovati. Ipak, obezbje\u0111ujemo situaciju u kojoj svi imaju jednake \u0161anse\u201d, rekao je Gjika.<\/p>\n\n\n\n

\u010clan Komisije za koncesije iz Bosne i Hercegovine, Mirsad Hasani\u0107, <\/strong>ukazao je da se koncesije daju na dva na\u010dina a to je tenderski postupak i samoincijativna ponuda.<\/p>\n\n\n\n

\u201cRedovan put bi bio tenderski postupak i normalan put bi bio da se objavi tender i da se to na taj na\u010din realizuje. Kod nas u Bosni i Hercegovini je pravilo postalo izuzetak, izuzetak pravilo, tako da u svim koncesionim projektima uglavnom se sve realizuje na samoincijativnim ponudama, \u0161to govori da je privatni sektor daleko br\u017ei od javnog sektora\u201d, objasnio je Hasani\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Dodao je da je koncesija vrsta javno-privatnog partnerstva, jer javni partner procjenjuje javni interes, vodi sav proces i ula\u017ee prirodna bogatstva, jer je koncesija, kako je kazao, bavljenje privrednom djelatno\u0161\u0107u koriste\u0107i prirodna bogatstva i bogatstva u op\u0161toj upotrebi ili obavljanje djelatnosti od op\u0161teg interesa.<\/p>\n\n\n\n

\u201cVeoma je bitno da javni partner vidi da li se projekat uklapa u prostorni plan, da dobije urbanisti\u010dku saglasnost i da se tek onda ide u projekat\u201d, kazao je Hasani\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Izvr\u0161ni direktor Deponija Aleksandar Bo\u017eovi\u0107 <\/strong>istakao je da su resursi Deponija prostor, koli\u010dine i velika volja.<\/p>\n\n\n\n

\u201cAko ne promijenimo trendove, navike i sve \u0161to je neophodno mi \u0107emo u\u0107i u ozbiljan problem, a to je da nemamo gdje sa otpadom. Kod nas primarna selekcija ne postoji, a da li \u0107e postojati za \u010detiri, pet ili \u0161est godina mislim da ne\u0107e. U Crnoj Gori imamo 400 divljih deponija i samo zamislite \u0161ta se de\u0161ava sa \u017eivotinjskim otpadom, akumulatorima i ostalim \u0161to mo\u017eete ili ne mo\u017eete zamisliti. Sve to ide u zemlju, dalje u rijeke, pa kod nas u organizam\u201d, rekao je Bo\u017eovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Planirano je pet projekata, a to su postrojenje za termi\u010dku obradu otpada, kogeneracijsko postrojenje za preradu bio gasa, postrojenje za tretman elektronskog i elektri\u010dnog otpada, postrojenje za tretman otpadnih guma i postrojenje za tretman gra\u0111evinskog otpada.<\/p>\n\n\n\n

\u201cSvi treba zajedno da budemo dio ovoga procesa, gdje \u0107e otpad na kraju biti rje\u0161enje, a ne problem. Ono \u0161to je najbitnije je da do\u0111emo u situaciju da sa privatnim partnerom, koji ve\u0107 ima iskustva, znanja, edukujemo na\u0161e mlade, in\u017eenjere kako ne bi tra\u017eili poslove preko granice, ve\u0107 ostali ovdje. Na\u017ealost, na\u0161a dr\u017eavna preduze\u0107a su u problemu jer nisu poslovala za rezultate, ve\u0107 za potrebe partije. Nas interesuju rezultati\u201d, jasan je Bo\u017eovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Predstavnica IFC Milica Sredanovi\u0107, <\/strong>objasnila je da je kod javno privatnog partnerstva najva\u017enije da svaka strana uradi ono \u0161to najbolje mo\u017ee i da preuzme rizike koje najbolje mo\u017ee da preuzme.<\/p>\n\n\n\n

\u201cAko stavite mnogo pitanje vezanih za zemlji\u0161te i regulaciju na privatni sektor, a oni nisu u stanju da to urade, onda ne\u0107e biti dobro raspodijeljen rizik. Jedan projekat uti\u010de na ostale, koje imate i sve to uti\u010de na va\u0161 kredibilitet. U regionu imamo dobre rezultate u sektoru saobra\u0107aja. Ako pogledate aerodrome Zagreb, Sofija, Beograd bili su jako atraktivni za privatni sektor\u201d, rekla je Sredanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Najgora stvar je, kako smatra, i\u0107i na poluosmi\u0161ljena rje\u0161enja samo zarad brzine.<\/p>\n\n\n\n

\u201cSlije\u0111enje svih koraka u procesu i dono\u0161enje svih odluka su preduslovi za dobru realizaciju projekata. Ljudi \u010desto brinu o kvalitetu usluga, \u0161ta mogu da o\u010dekuju, a sve je to mogu\u0107e propisati u jednom koncesionom ugovoru. Zato izaberite prioritete, odlu\u010dite se za njih i onda pogurajte privatnog partnera da ide u pravcu ostvarenja tih prioriteta. Sve jeste mogu\u0107e, ali morate znati \u0161ta \u017eelite\u201d, kazala je Sredanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Predstavnik IFC za Srbiju, Bodin Bulatovi\u0107,<\/strong> govore\u0107i o Beogradskom projektu pretvaranja otpada u energiju podsjetio je da \u010detiri petine otpada koji se generisao u tom gradu nikada nije stizalo do regionalne deponije.<\/p>\n\n\n\n

\u201cTo zna\u010di da je 90 odsto otpada grada bilo na neregulisanim deponijama na obodu Beograda, 40 godina bez ikakve obrade, recikla\u017ee, procesuiranja otpada. Kako je Srbija napredovala obavezala se da pove\u0107a recikla\u017eu, ali je realnost bila druga\u010dija. Samo 15 odsto ukupnog komunalnog otpada se recikliralo, a prosjek u EU je 46 odsto\u201d, rekao je Bulatovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Nova deponija je, kako je naveo, tek po\u010detkom ove godine po\u010dela punim kapacitetom da radi, a klju\u010dna komponenta je elektrana koja proizvodi energiju iz otpada, kao i postrojenje za grijanje.<\/p>\n\n\n\n

\u201cUkupni tro\u0161kovi su bili oko 350 miliona eura. Ko god je vido postrojenje jasno mu je da je imalo ogroman uticaj na \u017eivotnu sredinu, odnosno ubla\u017eavanje posljedica, ali time su i postavljeni temelji za komponentu recikla\u017ee koja \u0107e se primijeniti u budu\u0107nosti\u201d, kazao je Bulatovi\u0107.  <\/p>\n\n\n\n

Galeriju slika sa konferencije mo\u017eete pogledati ovdje<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Podgorica, PR pres servis \u2013 Uvo\u0111enje novih tehnlogija, zapo\u0161ljavanje i obuka mladih, pove\u0107anje saradnje sa lokalnim zajednicama i industrijom za pobolj\u0161anje ekolo\u0161ke svijesti neki su od benefita javno privatnog partnerstva, a dobijanje prave vrijednosti za novac klju\u010dno je za privla\u010denje investitora i obezbje\u0111ivanje odr\u017eivosti projekata. To je ocijenjeno na panelu \u201cJavno-privatno partnerstvo – projekti velike vrijednosti\u201d […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":3874,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","footnotes":""},"categories":[25],"tags":[],"class_list":["post-3871","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-konferencija2024"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mia.gov.me\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3871","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mia.gov.me\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mia.gov.me\/me\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mia.gov.me\/me\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mia.gov.me\/me\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3871"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/mia.gov.me\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3871\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3877,"href":"https:\/\/mia.gov.me\/me\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3871\/revisions\/3877"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mia.gov.me\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3874"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mia.gov.me\/me\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3871"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mia.gov.me\/me\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3871"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mia.gov.me\/me\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3871"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}